Da li je bezbedno putovati u Černobilj?
Prvo pitanje koje sam dobila, nakon što sam izjavila da za svoj godišnji odmor idem u Černobilj, bilo je ‘’Da li si ti normalna?’’, ‘’Ti zaista ne želiš decu?’’ i ‘’Ja se ne bih usudio/la’’. Od kad znam za sebe, isto koliko su me zanimali mračni događaji iz Prvog i Drugog svetskog rata tako se i Černobilj nalazio poprilično na vrhu liste kao mesto koje moram obići sa svoje bucket liste. Moram odmah da napomenem da putovanje u Černobilj nije bilo standardno turističko putovanje gde bih čekirala još samo jednu zemlju sa svoje liste i time zapanjila sve svoje prijatelje. Prijatelji koji me znaju, znaju da sam mračna po prirodi i da su me uvek takve stvari fascinirale i da sam uvek pokušavala da pronađem smisao u besmislu istorijskih poduhvata – a putovanje u Černobilj je samo bilo otkrovenje u svemu tome.
Sada, tačno 34 godine nakon nesreće (26.04.1986) u Nuklearnoj Elektrani Vladimir Ilič Lenjin dok bukte požari u okolini same elektrane i time ugrožavaju već dovoljno nastradalo područje na nama ostaje samo da se zamislimo do koje mere je čovečanstvo spremno da ugrozi sredinu u kojoj živi zarad nekog većeg dobra, političkih razloga i dominacije Svetom. Ali, ređanje teorije zavera nije tema ovog teksta i to ćemo ostaviti za neke druge redove. Svetski poznata ekološka katastrofa koja se desila u Ukrajini, nuklearnoj elektrani kraj Černobilja i Pripjata u poslednjih godinu dana tek dobija na popularitetu kao mesto za turistička putovanja a sve posredstvom izlaska HBO serije ‘’Černobilj’’. Ipak, koliko god da smo navikli na činjenicu da nam igrane serije otvaraju oči i šire vidike, u slučaju Černobilja moramo ipak pripaziti prilikom donešenja bilo kakvih radikalnih odluka u vidu posete zone treba ozbiljno razmotriti sve činjenice.
Ono što odmah morate imati u vidu jeste da to nije nikakav lokalitet gde se možete slobodno kretati, praviti fotografije (teško da ćete ponekad i poželeti sve da uslikate) i uživati u prelepim prizorima. Kao što ćete sa velikim kamenom u stomaku posećivati Aušvic, tako ćete se duboko zamisliti i nad lokalitetima tokom posete Černobilju i Pripjatu. Nemojte olako shvatati posetu ovih mesta samo zato što je to sad popularno i zato što to svi rade. Ono što prvo morate da shvatite to je da je Černobilj jedno mesto velikog stradanja, ne samo u Ukrajini, već i posledično celog sveta. Sa tim u vezi se prema njemu morate ponašati sa poštovanjem i u svakom trenutku slušati svog vodiča u zoni. Ukoliko se pridržavate određenih pravila poseta Černobilju može biti krajnje zanimljivo iskustvo koje će vas nakon povratka u Kijev ostaviti u dubokim mislima i željom da promenite nešto u svetu, ili pak kao u mom slučaju – ostaviće vas u stanju apsolutne revoltiranosti.
Na pitanje da li je bezbedno putovati u Černobilj – i jeste i nije, ali može biti bezbedno ukoliko ste svesni situacije i pridržavate se svih pravila koja ćete dobiti prilikom odlaska na specijalizovanu turu. Morate imati u vidu da je ovo izuzetno nestabilno područje, da nivo radioaktivnosti oscilira i da se posredstvom prirodnih (ne)pogoda vaš obilazak kao i bezbednost može menjati. Isključivo specijalizovane ture iz Kijeva imaju potrebne dozvole da biste mogli da odete na ovo mesto. Priprema traje nedeljama jer se ranije morate prijaviti za ovu ‘’ekskurziju’’, morate dostaviti svoje podatke, kopiju pasoša i upoznati se sa svim opasnostima i merama predostrožnosti. Da biste ušli u zonu koja podrazumeva 10km radioaktivne zone, grad Pripjat, Černobilj kao i posetu samoj Nuklearnoj Elektrani moraćete proći nekoliko pasoških kontroli, merenja nivoa radioaktivnosti na odeći koju unosite u ovo zaštićeno područje i obavezno biti adekvatno obučeni. Duge pantalone kao i rukavi su obavezni. Potrebno je svaki deo kože pokriti što je više moguće zbog radijacije koja slabije prolazi kroz tkaninu. Naravno, određene delove tela nemoguće je pokriti ali ono treba biti pokriveno što je više u vašoj mogućnosti. Ukoliko je moguće nosite odeću koju ćete u slučaju kontaminacije, kao i pri povratku kući, odbaciti na kontrolnim punktovima i presvući se u nešto drugo. Obuću isključivo zatvorenu nosite i sa sobom prilikom obilaska lokaliteta nosite samo najvažnije stvari sa vama, ostatak će vam biti bezbedan u prevozu kojim ćete se kretati kroz zonu. Svaki posetioc dobija Gajgerov brojač kako bi u svakom trenutku mogao da proveri nivo radioaktivnosti koji vlada, kao i masku za disanje u momentima kada se obilazi deo gde je prisutna radioaktivna prašina. Isključivo je zabranjeno dodirivanje i branje biljaka i plodova iz zone, kao i sakupljanje zemljišta. Radioaktivnost se najviše zadržava u drvetu i zemlji i sve se godinama taloži u zemljištu – te je ono u ovom trenutku najopasnije. Kretaćete se samo ustaljenim rutama i ako će vam to zazvučati dosadno jer želite da obiđete što više možete sami grad, imajte u vidu da vam sigurno neće dosaditi jer se sve glavne atrakcije obilaze na ovoj turi a imaćete prilike čak i da se popnete na šesnaestospratnu zgradu gotovo celu urušenu, te imati i priliku da bacite pogled na ceo grad sa te visine. Većim delom ćete se voziti kombi prevozom koji će vas ostavljati u blizini samih lokaliteta koje ćete potom obilaziti. Nemoguće je grad potpuno obilaziti pešice jer je njega potpuno prisvojila priroda te izgleda kao da je grad veličine Novog Sada smešten u sred šume. Takođe, zbog varijacija u nivou radioaktivnosti jednostavno je neke rute moguće preći isključivo kombijem – a odgovor zašto na to pitanje je da ćete sve čuti na svom Gajgerovom brojaču u vidu pištanja :)
Generalno govoreći, trenutni nivo radioaktivnosti oscilira i postoje optimalni uslovi za posetu lokalitetima unutar Črnobilja i Pripjata ali, morate se pridržavati pravila koja je nametnula Ukrajinska vlada kao i organizacije sa kojima ćete posećivati ovo neverovatno mesto. Prilikom izlaska iz zone svakako opet nekoliko puta prolazite kroz detektore radioaktivnosti te ukoliko se otkrije da ste kontaminirani morate odbaciti svu odeću sa sebe i presvući se. Uobičajena tura od polaska iz Kijeva do povratka može trajati minimum 8 i maksimum 14 sati, dakle imaćete sasvim dovoljno vremena da obiđete sve znamenitosti unutar radioaktivne zone a opet se izložiti nivou radioaktivnosti koji ne prelazi radijaciju od jednog prekookeanskog leta avionom.
Svakako treba imati u vidu da se stvari rapidno menjaju i da je svaka poseta zoni isključivo na odgovornost svakog posetioca. Ono što mi možemo da uradimo jeste da svesno obilazimo ovakve lokalitete, zarad istraživanja a ne turističkih poseta i da iskoristimo priliku da nešto novo naučimo o svetu u kome živimo i prilikom povratka u našu zemlju naučimo da vrednujemo stvari oko sebe.
Brankica Kilibarda