Da li je ovo najlepši izlazak sunca na svetu?
Nepal je pre svega zemlja divnih ljudi, kulture i prirode! Zemlja u kojoj je vreme stalo, gde nema žurbe i gde je sve polako,polako! Nepal, zemlja koja se pamti za ceo život i sve što ste tamo doživeli ostaje urezano na nekom posebnom mestu.
Izlasci sunca su tamo pravo božanstvo i najbolji način da se započne dan na Vašem putovanju u Nepalu. Kada ste u Pokhari, videti izlazak sunca je prava avantura. Ustajemo rano, penjemo se na vrh brda, do World Peace stupe. Uspon je naporan, ali kako se približavate budističkom hramu, čujete lupanje gonga i pevanje prvih molitvi, i tada, ma koliko god da ste umorni, ovi zvuci vam nekako daju dodatnu snagu da se popnete do vrha i uživate u onome što sledi.
Na samom vrhu pogled vas ostavlja bez reči. Odjednom se nadjete ispred Himalaja, ispred moćne Anapurne. Gledajući u te ogromne, bele vrhove koji se izdižu iznad zelenih predela,jezera i Pokhare, osećate se posebno, kao da ste osvojili svet.
Ponekad oblaci znaju da se spuste i prekriju jezero i Pokharu, i vi u tom trenutku imate osećaj kao da lebdite i da ništa ne postoji drugo na svetu osim vas i Anapurne. Kada Sunce krene da izlazi, ono polako počinje da obasjava vrhove koji su dalje od vas, dajući im u tom trenutku posebnu važnost. Kako se sunce penje, tako se obasjava po jedan vrh i tada dobijaju poseban sjaj.
Na samom kraju obasjava se vrh Fishtail koji je u tom momentu najmoćniji vrh koji se nalazi tik ispred vas. Molitve kao da se u tom trenutku pojačavaju i imate utisak kao da je sve ovo samo još jedan vaš san, jer ta lepota izgleda nestvarno. Kada se sunce vine visoko, tada je najbolje vreme za prvu jutarnju kafu, sa pogledom na božanstvene vrhove Anapurne.
Diveći se vrhovima, uglavnom odmarate svoje misli, uživate, dišete punim plućima, a ponekad vam čak prodje i kroz glavu, koliko smo mi zapravo mali naspram ovih vrhova, kako neko želi da se popne tamo. Počnete da se divite tim ljudima, da ih zamišljate sitne na vrhu,zamišljate sebe na vrhu, zamišljate pogled od gore...
Nakon što ovo sve prođe kroz vašu glavu i nagledate se ove lepote, krećete spuštanje ka jezeru, kroz šumu dok majmuni skaču iznad vaših glava. Potom se vozite čamcima po jezeru, po čijoj vodi se oslikava beli vrh Fishtail. Zar nije ovo savršen početak dana?!
Izlazak sunca u Nagarkotu, ima drugačiju čar. Kada sunce izađe u ovom delu Nepala, ono obasja ceo venac Himalaja i tada stojite, gledate i prosto se divite koliko je dugačak i moćan ovaj planinski venac. Diveći se ovom prostoru, pokušavate da nađete njegov početak i kraj ali to vam ne polazi za rukom, Opet i pored toga imate osećaj kao da ga imate na dlanu i tada se osećate kao na vrhu sveta.
U daljini možete videti Anapurnu koja je sada dosta manja ali i dalje moćna. Gledajući u Himalaje divite se koliko samo vrhova ima i trudite se da nađete najviši vrh sveta, Mont Everest.
Kao što sam rekla, ovo su prizori koji se pamte i kojima se ja često vraćam, te uvek toplo preporučujem baš ove izlaska sunca jer je energija ovih planina neproceljiva.
Jelena Praskalo