Zanimljivosti o Atini

Atina je domaćin 148 pozorišta, više nego bilo koji grad u svetu

hram Partenon na Akropolju najprepoznatljiviji simbol jednog grada (kao što Pariz ima Ajfelov toranj ili Njujork Kip slobode). Takođe, Partenon je najslikanija građevina u čitavoj Evropi

Kako legenda kaže, Atina i Posejdon su se takmičili ko će biti patron i zaštitnik malog grada na poluostrvu Atika. Vrhovni bog Zevs je odlučio je da će zaštitnik grada biti onaj ko gradu podari lepši poklon. Posejdon svojim trozupcem udari u kamen koji puče te iz njega je poteče voda, a Atina posadi neobično i čudnovato drvo – maslinu. Narod presudi u Atininu korist te u znak zahvalnosti za takav poklon, grad od tada nosi ime boginje Atine. Erehteijon je hram koji izgražen na mestu gde su se sukobili Atina i Posejdon

Hram Atine Nike po kom je proizvođač sportske opreme "Nike" dobio ime, izgrađen u 5-tom veku pre nove ere, posvećen je Atini Niki i to u čast pobede na Persijancima. Boginja je ovde prikazana bez krila, simbolika pobednice bez krila leži u želji Atinjana da ih boginja nikada ne napusti

Odeon Heroda Atičkog je tipično rimsko pozorište izgrađeno u 2. veku nove ere, od strane Herodota Atičkog. Odeon je izgradio kao simbol ljubavi i sećanja na svoju ženu Pegilu. Pozorište je renovirano posle Drugog svetskog rata i ima kapacitet od oko 5000 mesta

Osnovna funkcije Stoe je okupljanje građana usled loših vremenskih uslova, a korišćena je i za održavanje sastanaka državne uprave, zatim, kao učionica i bibilioteka. Danas se u njoj nalazi muzej. Impresivno je zakoračiti u ovako ogromnu antičku građevinu grčke arhitekture stare preko 20 vekova. Samo ime Stoa, potiče od stoičke škole filozofije koja se održavala u njoj

boemska četvrt Plaka je pandam našoj Skadarliji, samo je jedno deset puta veća

Parlament i smena straže ispred njega je jedna nova i moderna atrakcija za turiste. Naime na svakih sat vremena, Evzoni, tradicionalno odeveni vojnici počasne grčke garde marširaji i menjaju pozicije. Možete se slikati sa njima, ali ih ne smete dodirivati, jer postoji stražar koji ih čuva. Smena straže se vrši na svakih pola sata

42 km od Atine, nalazi se Maratonsko polje. Poznato je po čuvenoj bici protiv Persijanaca, u kojoj su Grci odneli pobedu. Grčka vojska poslala je glasnika, da javi u Atinu da su pobedili. Nesrećni glasnik pretrčao je 42 km i 175 m, preneo poruku i od velikog napora, na mestu umro. U slavu tog događaja, toliko važnog za grčku istoriju, ustanovljena je olimpijska discipina – maraton.

Partenon je najviše oštećen tokom turske vladavine sredinom 15. veka kada su ga Mlečani tokom opsade Atine bombardovali jer je bio korišćen kao magacin za barut. Početkom 19. veka ambasador Engleske u Carigradu lord Eldžin je došao da poseti Akropolj. On je ukrcao sve što je mogao na šest brodova i poslao u Englesku. Usput su dva broda potonula, pa se to danas nalazi negde na morskom dnu. Engleski lord je skinuo i karijatide, skulpture mladih sveštenica koje svojim glavama pridržavaju svod hrama Erehtejona, koje se danas nalaze u Britanskom muzeju u Londonu. Postoji legenda da se noću, kada duva vetar na Akropolju, mogu čuti dozivanja preostalih karijatida za sestrama u Londonu. I danas traje spor između Britanskog muzeja i grčih vlasti koje pokušavaju da u zemlju vrate nacionalno blago. U tu svrhu, u podnožju Akropolja, 2009. je izgrađen moderni Novi muzej Akropolja, u koji je smešteno arheološko blago Akropolja i ostavljena prazna mesta za ono koje još nedostaje

Načičkani nizbrdo od Akropolja nalaze se ostaci Agore, antičkog građanskog centra Atine, gde su nekada šetali i razgovarali veliki filozofi Sokrat i Platon. Takođe, ova oblast obeležena je ruševinama brojnih antičkih zgrada, uključujući i Dionisov teatar, najstariji teatar na svetu, gde su izvođeni veliki komadi Eshila, Sofokla i Evripida

u starom veku, na području oko čuvenog letovališta današnje Turske - Bodruma, postojala je država Karija. Grci su je osvojili i načinili svojom kolonijom. Žene iz Karije bile su toliko lepe, da su ih grčki vojnici dovodili u Atinu i ženili se njima. Budući da su bile robinje, Karijatiđanke se nisu mogle suprotstaviti činom udaje, ali su se međusobno zavetovale da Grcima neće rađati decu. Za to je postojao jedan veoma valjan razlog: ukoliko rode muško dete, ono će biti vaspitavano kao još jedan Grk, koji će se kad odraste, možda boriti protiv sopstvene zemlje. Interesantno je da su Grci ovu odluku poštovali, a u spomen na njihovu požrtvovanost i lepotu nastale su „karijatide“

Kompleks antičkih hramova - Akropolj sagrađen je na veoma strmoj, krečnjačkoj steni, na koju je prilaz moguć samo sa zapadne strane. Naučnici su utvrdili da je bila naseljena još od četvrtog milenijuma pre nove ere, te zbog izolovanosti, verovatno služila kao idealno mesto za odbranu od neprijatelja. Unutar stene postojao je prirodni izvor, do kojeg je odozgo, sa stene prokopan bunar, te su oni na vrhu zbog dobre snadbevenosti vodom, mogli da izdrže dugotrajne opsade

Iza Propileja, nekada se nalazila 9 metara visoka bronzana statua Atine "Promahos" („ona koja se bori na prvim linijama“) sa štitom i kopljem, čiji se pozlaćeni vrh svetlucao na suncu i navodno opčinjavao posade brodova koji su plovili oko par kilometara udaljenog rta Sunion

Pored Zevsovog hrama, u centru grada nalazi se Nacionalni park, koji je podigla kraljica Amalija 1853. godine. Iz carskih vrtova Evrope, ali i celog sveta, prenela je sadnice 100 biljaka i drveća koji i dan-danas stoje, posle skoro 140 godina u parku

Atina je neizbežna asocijacija za Olimpijske igre. Stadion Panatinaiko, poznat i kao Kalimarmaro (Lepi mermerni), predstavlja mesto gde su začete moderne Olimpijske igre

Jedna od atinskih ulica, onih koje vode do trga Sintagma, nosi ime srpskog vojskovođe – Karađorđa. Uzimajući u obzir mnoštvo drugih lokaliteta u Atini, ova ulica možda ne spada u red najznačajnijih mesta u gradu, i možda neće biti privlačna za goste iz drugih zemalja, ali bez obzira na to, treba je posetiti – ona predstavlja simbol grčko-srpskog prijateljstva.

Emilija Ćirić