Egipat
Letovanje u Egiptu nikad nije bilo pristupačnije!
Direktan čarter let!
All inclusive usluga!
Egipat – jedno je od najpopularnijih svetskih turističkih destinacija, i to sa dobrim razlogom! Piramide, Luksor, safari i uživanje na obalama Crvenog mora samo su neki od razloga da odaberete baš ovu zemlju za svoj odmor i ličnu avanturu.
Hurgada, veličanstveno i prelepo odmaralište na Crvenom moru, nekada je bila samo malo ribarsko selo, a danas se sa pravom može smatrati severnoafričkom Ibicom.
U bilo koje doba godine, dana i noći, na raspolaganju su egzotične plaže i luksuzni hoteli, kupanje, ronjenje, podvodna istraživanja i svi drugi oblici rekreacije na vodi.
Bilo da tražite letnju avanturu i relaksaciju nakon napornih meseci na poslu, aktivan odmor pun fizičke aktivnosti i istraživanja, ili ste pošli u pohode drevnoj faraonskoj civilizaciji, Egipat vas sigurno neće razočarati.
Individualna putovanja
Korisne informacije
Ovde ćete naći korisne informacije o destinaciji, kao i neke savete za ovo putovanje.
Egipat
OPŠTE INFORMACIJE
Egipat je država koja većim delom svoje teritorije leži u severoistočnoj Africi, dok se manji deo nalazi na Sinajskom poluostrvu, koje pripada jugozapadnoj Aziji. Treća je po veličini država Afrike, posle Nigerije i Etiopije. Egipat je zemlja faraona, piramida, pustinja, neverovatnih plaža, mirnog mora, antičke civilizacije, svetskih spomenika pod zaštitom UNESCO-a. Turizam je jedna od najvažnijih privrednih grana i izvora prihoda egipatske države. Za strane turiste najprivlačniji su lokaliteti iz vremena starog Egipta blizu Kaira, Aleksandrije, Gize i Luksora. Luksor je početna tačka za krstarenja Nilom do Asuana i posetu Dolini kraljeva. Najjužnija poznata atrakcija Egipta je hram Abu Simbel blizu sudanske granice. Najvažnije letovalište je grad Hurgada na Crvenom moru. U poslednjih nekoliko godina važno letovalište je postao Šarm el Šeik na južnom delu Sinajskog poluostrva, popularno kod ronilaca. Obe destinacije imamo u našoj letnjoj ponudi za Egipat.
Površina: 1.000.450 km2
Broj stanovnika: 89 miliona
Glavni grad: Kairo, 8 miliona stanovnika
Zvanični jezik: arapski
Državno uređenje: Arapska Republika Egipat
Vremenska zona: UTC +2, UTC +3
USLOVI ZA ULAZAK U EGIPAT
Državljani Srbije mogu da uđu u Egipat uz potvrdu o vakcinaciji ili negativan PCR test. Za lica koja su revakcinisana nije neophodan PCR test, već je potrebno posedovati sertifikat o vakcinisanju sa QR kodom. Za lica koja nisu vakcinisana potreban je negativan PCR test sa QR kodom.
VIZA
Državljani Srbije dolaskom u turističke destinacije na teritoriji Egipta imaju mogućnost dobijanja turističkih viza pri dolasku na aerodrome u Hurgadi, Mars Alamu, Šarm el Šeiku i dr. Viza se plaća direktno na aerodromu i košta 25$. Prilikom dolaska na aerodrom u Kairu preporučuje se pribavljanje ulaznih viza u Ambasadi Egipta u Beogradu.
KLIMA
Egipat se nalazi u suptropskom području. Klimu odlikuju vruća i suva leta i tople zime, tj. topli periodi od maja do septembra i hladni od novembra do marta. Najviše temperature u oba perioda uslovljene su severnim vetrovima. U obalnim područjima prosečne temperature kreću se od maksimalne 37°C do minimalne 14°C. Velika temperaturna variranja najčešća su pojava u pustinjama od maksimalne dnevne 46°C do minimalnih 6°C tokom noći. Tokom zimskog perioda temperature tokom noći padaju i do 0°C. Područja sa najvećom vlažnošću nalaze se duž sredozemne obale, a prosečna količina padavina iznosi 200 mm godišnje, dok je prosečna količina padavina u Kairu samo 26 mm godišnje, a u pustinjskim oblastima kiša pada jednom u nekoliko godina. Količina padavina opada idući ka jugu, dok temperatura raste. Hamsin (suv i topao pustinjski olujni vetar) javlja se u aprilu i maju, a dostiže brzinu i do 150 km/h.
NAJBOLJE VREME ZA POSETU EGIPTA
Klima u Egiptu je takva da možete putovati tokom cele godine. Ukoliko želite da obilazite piramide, Kairo, Luksor i druge lokalitete egipatske civilizacije, najbolje vreme za posetu je u period od oktobra do aprila kada su temperature vazduha najprikladnije za celodnevne obilaske i boravak na suncu. Zima je vrhunac turističke sezone u Egiptu.Tada su i cene smeštaja najviše, naročito oko novogodišnjih praznika. Od februara do aprila i od oktobra do novembra, možete najviše da uživate u krstarenju Nilom i dugom pešačenju po Sinajskoj gori. Možete da obiđete i najpopularnije egipatske turističke atrakcije, kao što je kompleks piramida u Gizi, Luksor i Asuan i nezaboravni Egipatski muzej u Kairu. Tokom marta i aprila javlja se hamsin, vruć pustinjski vetar, koji u Egiptu duva sa prekidima oko 50 dana. Od juna do septembra je vrhunac sezone u odmaralištima Crevnog mora. Najpopularnija među njima su Šarm el Šeik i Hurgada. Imaćete priliku da se opustite i uživate u lepom vremenu dok sedite na plaži i družite se ili igrate sa porodicom i prijateljima. Leto u Egiptu je ponekad vrelo, posebno u Gornjem Egiptu. Tokom leta postoje brojne zanimljive aktivnosti, kao što su posete sjajnim turističkim odredištima, koja svedoče o slavnom životu drevnih Egipćana. Možete da uživate na egipatskim plažama, u odmaralištima i pravite izlete do različitih plaza. Ako ste avanturistički nastrojeni, možete da probate safari na kvadu i otkrijete zlatni pesak Egipta u različitim regionima, a sve ove aktivnosti su uvrštene i u odmore na Crvenom moru. Jesen u Egiptu je lepo godišnje doba, kao i proleće, kada možete da otputujete po pristupačnijim cenama. Krstarenja Nilom su fenomenalna u ovo doba godine, a to je i prilika da obiđete nezaboravne turističke lokacije u Egiptu. Ukrcaćete se na kruzer sa 5 zvezdica i u najboljim aranžmanima ploviti očaravajućim Nilom, a uz to ćete uživati u turama sa stručnim vodičima do veličanstvenih mesta na obalama reke Nil, kao što su hramovi Karnak i Hatšepsut, Dolina kraljeva, Izidin hram na ostrvu File, Asuanska visoka brana, kao i hramovi u Edfuu i u Kom Ombu i još mnogo toga.
ZDRAVSTVENA SITUACIJA
Bez obzira što posedovanje polise zdravstvenog osiguranja nije uslov za dobijanje vize, poželjno da je naši građani imaju, kako bi kasnije mogli da naplate troškove eventualnog lečenja. Egipat vodu dobija desalinizacijom morske vode, ali postoje i prirodni izvori vode. Voda je bakteriološki ispravna, ali se preporučuje da se za piće koristi flaširana voda, dok se voda iz vodovoda može koristiti za tuširanje i ostale potrebe. Svi hoteli imaju svoju medicinsku službu.
BEZBEDNOST
Bezbednosna situacija je relativno stabilna. Posebna pažnja se posvećuje turističkim destinacijama, imajući u vidu da je Egipat jedna od najposećenijih zemalja na svetu. Preko 30 miliona Egipćana je direktno ili indirektno uključeno u granu turizma (30% populacije Egipćana).
NOVAC
Lokalna valuta je egipatska funta. Njena vrednost prema čvrstim valutama varira u zavisnosti od situacije na međunarodnom tržištu. Odnos za 1€ = 17 EGP, dok za 1$ = 15 EGP. Karticama naših banaka VisaElectron i MasterCard se mogu kupovati robe i plaćati usluge, kao i podizati gotovina iz automata. U svim slučajevima se zaračunava procenat za naknadu troškova.
RELIGIJA
Službena religija u Egiptu je sunitski islam kojima pripada oko 90% stanovništva. Najveća religijska manjina su Kopti koji čine 9% od ukupnog broja stanovnika. Ostale religijske manjine su pravoslavni Grci i Jermeni, katolički Grci i Jermeni i protestanti. Na ovom prostoru živeli su Jevreji, iako u malom broju, vrlo ekonomski važni. Napustili su zemlju posle 1956. kada su oružane snage Izraela, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva napale Egipat. Početkom 80-ih godina islamski vojnici pripadali su islamskim grupama i džihadu. Godine 1992, počela je kampanja oružanog nasilja sa centrom u Kairu i Gornjem Egiptu čiji je cilj bio osnovati vladu striktno zasnovanu na islamskom pravu. Žrtve ovog nasilja bili su Kopti, vladini službenici i turisti. Organizacije za ljudska prava ustanovili su da egipatska vlada vrši diskriminaciju nad Koptima. Zakoni koji se tiču izgradnje crkava i otvorenog praktikovanja vere su nedavno ublaženi, ali veliki građevinski radovi na crkvama još uvek zahtevaju dozvolu vlade.
HRANA
Tradicionalana egipatska hrana zasnovana je na jagnjećem mesu i raznolikom korišćenju povrća i sočiva. Njihova hrana je jako pogodna za vegane. Neka od poznatijih jela su humus i falafel – napravljeni od semenki graška, boranije, pasulja, leblebije. Prinač, odnosno sutlijaš, važi za jednu od omiljenih poslastica. Pored njihove omiljene poslastice, prihvatili su i neke turske, kao što su baklava, alva i sudžuk.