PERU
1. OPŠTI PODACI
Republika Peru se nalazi na zapadu Južne Amerike i graniči se sa Ekvadorom, Kolumbijom, Brazilom, Bolivijom, Čileom dok se na zapadu nalazi Tihi okean. Teritorija Perua je kolevka jedne od najstarijih civilizacija na svetu, Norte Chico, ali i jedne od najpoznatijih i najnaprednijih civilizacija sveta, carstva Inka. Španska imperija je pokorila ovu oblast tokom 16. veka i osnovala Vicekraljevstvo sa glavnim gradom Limom. Nakon sticanja nezavisnosti, 1821. godine Peru je prolazio kroz razdoblja političkih nemira i kriza. teritorija Perua koja zauzima površinu od nešto vise od 1.285.000 km2 podeljena je na 25 regiona. Zvaničan jezik u Peruu je španski ali su u upotrebi i kečua i ajmara jezici.
Površina zemlje: 1.285.000 km2
Broj stanovnika: 27.925.628
Glavni grad: Lima ( 9,2 miliona stanovnika)
Nacionalnost: 45% su Indijanci, 37% Mestici (mešoviti belci i Indijanci), 15% Evropljani, 3% Kinezi, Crnci i ostali
Zvanični jezik: Španski
2. VIZE
Za državljane Srbije nije potrebna viza za ulazak u zemlju.
3. VAKCINE I ZDRAVSTVENA SITUACIJA
Preporučuje se konzumiranje flaširane vode. Ne postoji bojazan od epidemija i zaraznih bolesti.
4. VREMENSKA ZONA
Peru se nalazi u UTC -6 vremenskoj zoni.
5. KLIMA
Klima Perua ima dve glavne sezone: vlažnu i suvu. Temperatura je uglavnom pod uticajem visine: što se više penjete postaje sve hladnije. Na teritoriji Perua se mogu izdvojiti 3 potpuno različita klimatksa regiona: obalska, planinska i šumska klimatska zona.
6. HRANA
Kuhinja Perua se smatra za jednu od najboljih, ne samo u Južnoj Americi nego u celom svetu. Temelji se na neobičnom bogatstvu namirnica te je stoga neverovatno ukusna, vrlo originalna i raznolika. Uz krumpir (papa) i kukuruz (choclo), među osnovnim namirnicama je i brojno povrće, slatki krumpir (camote) i koren yucce ili manioke te voće među kojima su različite banane, pa i one za kuhanje, omiljeni avokado, papaja. U kuhinji se koristi i mnogo vrsta morskih i slatkovodnih riba i plodova te različito meso, piletina, junetina i svinjetina, kao i meso koza, zamoraca, lama, alpake i različite divljači. Tipična peruanska jela su: Adobo de cerdo - svinjetina u gustom sosu sa pirinčem, Aji de galina - jelo od komadića piletine u sosu od mleka, luka, čilija, belog luka, oraha i sira, Arroz con maricos - pirinač sa morskim plodovima, choclo - kuvani kukuruz koji se služi najčešće sa sirom, ceviche - sveža riba i morski plodovi u marinadi od limuna, luka i paradajza, Lomo saltado - komadi mesa marinirani u sosu od soje, čilija, belog luka, crvenog luka, paradajza pečeni na roštilju sa krampirom.
Među najomiljenijim tradicionalnim napitcima je piće od kukuruza chica de jora i chica morada, ukusan, sladak i osvežavajući bezalkoholni napitak od grimiznog kukuruza s cimetom koji podseća na kuhano vino, a pije se rashlađen. Peruanci se mogu pohvaliti i svojom kolom, žutom limunadom koja ima ukus žvakaće gume, Inca cola koja je najprodavaniji napitak. U Peruu je vrlo omiljeno i pivo, cerveza, a među najprodavanijima su sorte Cusquena, Cristal, Arequipena pilsen i nacionalni koktel Pisco sour. Pisco sour je mešavina rakije od grožđa, pisca, soka limete, šećera i belanceta.. U Peruu se, posebno na visinama pije čuveni čaj od koke.
7. BEZBEDNOST
Bezbednost u Peruu je dobra sa izuzetkom određenih zona, posebno graničnih zona sa Kolumbijom i Ekvadorom. kada je reč o glavnom gradu Limi, treba se kretati samo u turističkim zonama centra grada i kvatrovima Miraflores i Barankco. Ostale delove grada treba izbegavati, posebno noću. Turistička mesta poput Cuzca i Aquas Calientesa su bezbedna sa napomenom da se i ovde vodi računa o ličnim stvarima, novac i vredne stvari se ostavljaju u hostelima.
8. ODEĆA
Slojevita. Za Limu je potrebna letnja odeća zvog visokih temperatura, dok je za boravak u regiji Cuzca koji se nalazi na 3400m nadmorske visine potrebna slojevita odeća tokom dana i tolija odeća u večernjim satima. Udobna obuća za pešačenje je neophodna.
9. NOVAC
Lokalna valuta je Nuevo Sol ili samo Sol, 1e - 3,5sol, 1$ - 3,3 sol.
10. STRUJA
Nije potrebno koristiti adaptere za Peru.
BOLIVIJA
1. OPŠTI PODACI
Višenacionalna Država Bolivija nalazi se u centralnom delu Južne Amerike, smeštena između Argentine, Paragvaja, Perua, Čilea i Brazila, bez izlaska na more. Pre dolaska Španaca, teritorija Bolivije bila je deo Carstva Inka, najveće države prekolumbovske Amerike. Konkvistadori su zauzeli ovo područje u 16. veku i tokom najvećeg dela vladavine, bila je poznata kao Gornji Peru, pod upravom Vicekraljevstva Peru. Borba za nezavisnost je trajala od 1809-1825. godine, nakon čega je uspostavljena republika koja dobija ime po Simonu Bolivaru. Bolivija je demokratska republika podeljena na 9 departmana a ukupan broj stanovnika je oko 10 miliona. Glavni grad je Sukre a sedište vlade se nalazi u La Pazu. Zvanični jezik je španski, ali je ustavom Bolivije definisano još 37 jezika od kojih je najpopularniji Ajmara jezik.
2. VIZA
Za državljane Srbije je potrebna viza za ulazak u zemlju.
3. VAKCINE I ZDRAVSTVENA SITUACIJA
Preporučuje se konzumiranje flaširane vode. Ne postoji bojazan od epidemija i zaraznih bolesti.
4. VREMENSKA ZONA
Bolivija se nalazi u UTC -4 vremenskoj zoni.
5. KLIMA
Klima u Boliviji je topla i vlažna, iako klimatski uslovi variraju u zavisnosti od nadmorske visine. U višim područjima, kao u Andima, klima je hladna, suha i vetrovita, dok je u nizinskim područjima vlažna i blaža. Prosečne godišnje temperature variraju između 8°C na Altiplanu i 26°C na istočnim ravnicama. Padavine takođe zavise od nadmorske visine. Najkišovitije područje zemlje je Yungas gde godišnje prosečno padne 152cm kiše.
6. HRANA
Raznovrsnost Bolivije uticala je na to da i kuninja Bolivije bude raznovrsna, uglavnom sastavljena od mešavine indijanskih jela i španskih specijaliteta. Osnovne namernice su kukuruz, krompir, mahunarke, papričice ali i jela koja su doneli Španci: piletinu, pirinač i govedinu. U tradicionalnim jelima ćete sresti ahi papričice, morsko prase, kinou, juku. U oblasti oko Titikaka jezera, najpopularnija je truća, jezerska pastrmka. Poseban doživljaj u Boliviji je ručanje na lokalnim pijacima. Nacionalno piće Bolivije je mokaćići, osvežavajuće piće koje se pravi od kajsija, sećera, cimeta i karanfilića.
7. BEZBEDNOST
Bolivija spada u zemlje srednjeg i visokog rizika. Kao izraz socijalnog konflikta u zemlji, česte su demonstracije koje dovode do blokiranja gradova i zatvaranja puteva. U zonama La Paza su česte sitne krađe i džeparenja te stoga treba posebno voditi računa o ličnim stvarima i vrednosti ostavljati u hotelima. Preporučuje se kretanje u grupama, širokim i osvetljenim ulicama centrom grada, nikako se ne kretati mračnim ulicama u udaljenim delovima grada. Taksi je najbolje pozvati iz hotela ili restorana.
8. ODEĆA
Različita klima uslovljava i slojevitu odeću. Ipak, kako se u Boliviji krećemo na većim nadmorskim visinama, potrebmo je imati i topliju odeću posebno u večernjim satima kada su niske temperature.
9. NOVAC
Lokalna valuta u Boliviji je bolivianos ali je moguće plaćati u dolarima.
1e - 7bol, 1$ - 6,8bol. Ne preporučuje se upotreba platnih kartica.
10. STRUJA
Struja u Boliviji je 230V. Utičnice su najčešće kao za evropsko tržište te nije potreban adapter.
ČILE
1. OPŠTI PODACI
Republika Čile je država koja se nalazi u Južnoj Americi, karakteristična po svom uskom i dugom pojasu koji zauzima između planinskog venca Anda i Tihog okeana. Graniči se sa Peruom, Bolivijom i Argentinom a na zapadu je široko otvoren ka Pacifiku. Na površini od 756.950km2 živi nešto malo manje od 17 miliona stavovnika. Glavni i najveći grad je Santiago de Chile. Danas je Čile jedna od najrazvijenijih i najuticajnijih zemalja Latinske Amerike sa uglednom vojskom i rastućom privredom. Čile predvodi Latinsku Ameriku u ljudskom razvoju, dohotku po glavi stanovnika, ekonomskom razvoju i niskoj stopi krininala.
2. VIZE
Za državljane Srbije nije potrebna viza za ulazak u zemlju.
3. VAKCINE I ZDRAVSTVENA SITUACIJA
Nije potrebna vakcina za ulazak u zemlju. Preporučuje se konzumiranje flaširane vode. Ne postoji bojazan od epidemija i zaraznih bolesti.
4. VREMENSKA ZONA
Čile se nalazi u UTC -4 vremenskoj zoni.
5. KLIMA
Raznolikost u pogledu prirodnih karakteristika Čilea uslovili su i takvu klimu. Na severu je najsuvlja pustinja na svetu Atakama, u središnjem delu je sredozemna klima, dok je na samom jugu okeanska klima. U najvećem delu zemlje su izražena sva 4 godišnja doba.
6. HRANA
Čileanska kuhinja je mešavina tradicionalne kuhinje sa španskim specijalitetima, nastala pod brojnim uticajima, od kojih je more najznačajniji od njih, zbog čega su riba i morski plodovi glavni sastojci mnogih jela. Za razliku od južnoameričke kuhinje za koju najčeše kažemo da je začinjena, čileanska kuhinja je blaga, bazirana na svežim sastojcima. Jedno od najpopularnijih jela koje nikako ne bi trebalo propustiti je curanto. Curanto je jelo od mesa, školjki, ribe i povrća, koje se tradicionalno priprema u rupi iskopanoj u zemlji, gde se svi sastojci peku na vatri, poprimajući pomalo zemljani i dimljeni ukus, a zatim krčkaju u kotliću dok jelo ne bude gotovo. Tipična čileanska jela su Arrollado de Chancho – komadići svinjetine urolani u slaninu i umočeni u čili sos, Carbonada – goveđa supa s raznim povrćem, krompirom, lukom, šargarepom, brokolijem, zelenim biberom i peršunom, Cazuela de Ave – pileća supa s komadićima mesa, krompirom, graškom ili pasuljem, pirinčem ili knedlama, Empanada de Pino – lisnato testo punjeno komadićima mesa, lukom, maslinama, suvim grožđem i komadićima kuvanog jajeta, zapečeno u rerni, Palta Reina – avokado presečen napola i punjen tunjevinom i preliven majonezom, Pastel de Choclo – tipično letnje jelo, kukuruz i meso, seckani luk, sitno seckana piletina, komadići kuvanog jajeta i masline, zapečeni u rerni. Kada je reč o nacionalnom piću, svakako su najpopularnija čileanska vina koja se smatraju za jedna od najkvalitetnijih u svetu. Takođe, za nacionalno piće se smatra i pisko, rakija od grožđa od koje se dobija čuveni koktek pisco sour, mešavina rakoje od piska, belanceta i soka od limuna. Zanimljivo je da se Čile i dan danas spori sa Peruom oko pisca.
7. BEZBEDNOST
Bezbednost u Čileu je na zadovoljavajućem nivou dok u rizične zone spada samo centar glavnog grada Santiago de Chile, gde se ne preporučuje kretanje noću. Ostali delovi zemlje su beznedni.
8. ODEĆA
Ukoliko u Čile putujete u januaru/februaru kada je u letnja sezona za Santiago de Chile vam trebaju isključivo letnje stvari, lagana i udobna odeća i obuća. Ukoliko se odlučite za Patagoniju, neophodna je zimska odeća.
9. NOVAC
Lokalna valuta je čileanski pezos. 1$ - 680pezosa, 1e- 770pezosa. Moguće je menjati kako dolare tako i evre a može se plaćati i platnim karticama.
10. STRUJA
Struja u Čileu je 220V i nije potrebno koristiti adapter.
ARGENTINA
1. OPŠTI PODACI
Površinom osma država sveta (2.780.400 km2) Argentina ili službeno Republika Argentina prostire se većim delom jugoistoka Južne Amerike. Tačnije, Argentina se smestila na području između Anda na zapadu i Atlantskog okeana na istoku, te na zapadu i jugu graniči s Čileom, na severoistoku s Brazilom i Urugvajem, a na severu s Paragvajem i Bolivijom. Iako osma po površini, Argentina je sa oko 40 milijona stanovnika tek na 31. mestu na svetu. Glavni grad države, koji ujedno predstavlja i autonomno područje, je Buenos Aires, dok pored njega od važnijih argentinskih gradova izdvajamo Cordobu, Rozario, Mendozu, Tucuman, La Platu i Santa Fe. Argentina je politički uređena kao federativna, demokratska republika te je podeljena na 23 provincije i autonomno područje grada Buenos Airesa.
Većinu Argentinaca danas čine potomci europskih doseljenika, i to ponajviše Italijana i Španaca, ali su brojni i potomci Nemaca, Britanaca, Francuza. Službeni jezik u Argentini je španski s posebnim naglaskom poznatijim pod nazivom 'castellano'.
2. VIZE
Za državljane Srbije nije potrebna viza za ulazak u zemlju.
3. VAKCINE I ZDRAVSTVENA SITUACIJA
Nije potrebna vakcina za ulazak u zemlju. Preporučuje se konzumiranje flaširane vode. Ne postoji bojazan od epidemija i zaraznih bolesti.
* Buenos Aires i oblast Patagonije nisu rizične oblasti u kojima vlada zika virus.
4. VREMENSKA ZONA
Vremenska zona u Argentini je UTC -3
5. KLIMA
Gotovo cela Argentina nalazi se u južnom umerenom pojasu, a klimatska raznolikost je uslovljena geografskom širinom i reljefom. Najveći deo Argentine ima umerenu klimu; na krajnjem severu osećaju se suptropski uticaji (letnje temperature više od 27 °C), na krajnjem jugu klima je oštra, subpolarna. Zbog kišne senke na istočnoj strani Anda veliki deo Argentine prima manje padavina što se odražava na biljnom pokrivaču.
6. HRANA
Raj za gurmane! Verovatno je najpopularnije argentinsko jelo tradicionalni roštilj - asado. Popularno je i pripremanje janjetine, svinjetine ili jaretine na štapu koji je čvrsto zabijen u zemlju. Hleb od belog brašna nezaobilazan je prilog na stolu, a dulce de leche i empanada neizbežna su argentinska jela. Pored asada i steakova, tu su i drugi roštiljski specijaliteti poput choriza - svinjskih kobasica, morcilla - krvavica i sl. Povrće i salate su važan dio argentinske kuhinje. Krompir, paradajz, luk, zelena salata, patlidžani i tikvice vrlo su visoko rangirani na argentinskoj lestvici namirnica..
Što se vinske ponude tiče, najzastupljenija crna vina su vina sorte criolla, torrontes palomino, malbec, shiraz, sangiovese te barbera, dok se od belih tu nalaze vina sorte semillon, chenin blanc, ugni blanc i chardonnay.
7. BEZBEDNOST
Opšte stanje sigurnosti u Argentini je na zadovoljavajućem nivou. Ipak, treba strogo voditi računa o ličnim stvarima u Buenos Airesu, posebno u perifernim kvartovima zbog čestih krađa. Preporučuje se da se novac i vredne stvari ostavljaju u hostelu.
8. ODEĆA
Ukoliko u Argentinu putujete u januaru/februaru kada je u letnja sezona za Buenos Aires vam trebaju isključivo letnje stvari, lagana i udobna odeća i obuća. Ukoliko se odlučite za Patagoniju, neophodna je zimska odeća.
9. NOVAC
Lokalna valuta u Argentini je argentinski pezos. 1e -15 pezosa, 1$ - 14,5 pezosa
10. STRUJA
Potreban adapter za struju, tip sa tri pljosnata nastavka.
11. SUVENIRI
Argntinsko vino, dres Maradone, mate čaj.
googlewithmodif.jpg)
